”Mrš u kuhinju da nam mali ne postane peder”

Neka luda vremena došla, kažu barem ovi što se sećaju drugačijih. Otkad sam ja živa, uvek su bila luda vremena. Ali ova su izgleda baš nešto posebno luda. Ivica Dačić u Vladi, klinci se šibaju pa stavljaju to na YouTube, mladež ulazi u spolne odnose dok je još balavurdija, pedofili i fašisti se množe na svakom koraku, droga raste na drvetu, žene nisu u kuhinji, a muškarci ponekad spreme ručak i tako sva ta sranja koja ljudi spominju kad pričaju o vremenu u kom živimo… čekaj malo… nešto ovde smrdi a nije zagoreo muškarcov ručak, jer muškarac sad zna dobro da kuva.

I tako se propagira, kroz petparačke medije (a svi mediji su, što se mene jebeno tiče, petparački), ma zapravo kroz sve kanale kroz koje spodobe koje nam nameću svoja šovi mišljenja koriste da dopru i do poslednje zaludne domaćice, da je danas, jebotebog, potpuno nenormalno da žena NE kuva, odnosno da se cenjeni gospodin njegovo visočanstvo o presvetla uglancana muda ekselencija muškarac nekad lati posla oko krpe i kuhinje.

Ergo, primećujem da se sve više, najpre suptilno, a sad sve manje, propagira da su eto tako nekako došla i ta luda vremena kad Palma usvaja žirafe, ali nije problem u tome, ne, očigledno nije; problem je što su sad jadna i sirota dečica zbunjena jer ne znaju ko im je mama, a ko tata. Kako tata da bude u kuhinji, pa to je mamin posao, da ostari i poludi pored šporeta i kuva za celu porodicu, a tata treba da drnda nešto po garaži da bi uopšte bio tata, jer ako ga sin, nedajbože, vidi u kuhinji, obesiće svoja mudašca o klin i koliko sutra postati peder ili manekenka. Ili oboje. Veću sramotu selo vid’lo nije, ma kad vam kažem.

Nekako sam navikla na one najuobičajnije stupidne hejtove nastale kao posledica izvorne, čiste gluposti i ograničenosti kao što su bezrazložna mržnja prema drugim narodima (ili, još gore, pozivanje na neke istorijsko-religijske uzroke kao izgovor za mržnju naroda čije pripadnike ste videli samo na televiziji!), drugim verama (još veća glupost), pa drugim ideologijama, seksualnim orijentacijama… Ali na ovo sranje nisam nikako računala. Pazi, molim te, svet je otišao u krasni kurac jer se žene sve manje bave kuhinjom, već to ponekad čine i muškarci. Skandalozno!

Tradicionalizam kao vrednost je nešto što se propagira kao jedina prihvatljiva opcija. Ali bez anestezije. Bez prilagođavanja, ma bez zdravog razuma. Ženi je mesto u kuhinji i tačka. Ono što me ipak najviše zapanjuje je to da ljudi sebi zaista daju za pravo da sude o tome kako će neko da uređuje uloge u svojoj kući. Žive tuđ život, naturaju svoje aršine kao jedine ispravne. Ista stvar je u osnovi svih onih gorenabrojanih mržnji. Samo sam ja u pravu, svi ste vi smeće. I biće kako ja kažem, a ako neće, onda ću da skičim kako je svet otišao u vražju materinu i društvo se raspada i deca su nam banditi.

Ne, glupane, deca nam nisu banditi jer ”ne zna ko mu je mama a ko tata”, već zato što ti isti mama i tata moraju da oderu guzicu radeći ili snalazeći se da bi to isto dete moglo da jede i ide u školu kad nije raspust (dakle, ponekad da ide u školu). Ili ih prosto nije briga, što je opet veći i drugačiji problem od ovog silovanja mozga šovinističkim stavovima kroz izgovor nekakve tradicije. Nijedna tradicija na svetu nije iznad dogovora dvoje ili više ljudi koji svesno i sa namerom odluče da se ponašaju na neki način koji pritom ne ugrožava baš nijednog živog stvora, ali bi se društvo, jer bože-društvo-je-uvek-u-pravu, nad tim istim ponašanjem zgražavalo.

A sad… molim meteor. Valjda mu je vreme onda kad mediji počnu da nam određuju pravila ponašanja u sopstvenim domovima, kao kap koja je prelila čašu ionako punu mržnje, gluposti, bezobrazluka i Ivice Dačića.

Advertisements

Otvoreno pismo hejterima i svima koji se osećaju

Opasno se približio praznik koji slavi većina hejtera. Dobro, i zaljubljenih, navodno. Ali svaki hejter koji iole drži do sebe neće iskoristiti priliku da u trajanju od dve nedelje (jedna pre i jedna posle praznika) izbacuje iz sebe nagomilanu frustraciju zbog toga što ceo svet slavi praznik koji je potekao sa zapada a čija svrha služi jedino obaranju rekorda u prodaji cveća, bombonjera u obliku srca, plišanih igračkica i sličnih bespotrebnih sranja koje zaljubljeni, ko i šta god oni bili, kupuju jedni drugima. Taj neki svetac koji tad pada je malo hrišćanske mitologije da stvar učini tradicionalnijom i svečanijom, jer je opšte poznato da ljudi o velikim verskim praznicima troše enormne svote novca koji nemaju na stvari koje im ne trebaju, ali valja se imati, tako kaže tradicija, a ko ne poštuje tradiciju, goreće u paklu.

Međutim, u poslednje vreme uočava se određeni trend, a to je da svi hejtuju Dan zaljubljenih. Počelo je, tačnije, još za Novu godinu. SVI hejtuju Novu godinu par nedelja pre, a onda se par dana posle masovno postavljaju slike na Fejzbuk i šalju se stupidne cirkularne novogodišnje SMS poruke kojima se iskreno raduju jedino Telenor, VIP i MT:S. Čekaj malo, pa ko su onda konzumenti tih poruka? Ko ih šalje, ko ih prima i još bitnije – ko ih sastavlja?! Za tim ljudima trebalo bi raspisati poternice i uredno ih pohapsiti za remećenje javnog reda i mira.

Tako sa jedne strane imamo gomilu kul likova koji, jeeeebote, hejtuju sve i svja, posebno konzumerističke i plitke praznike poput ”jebene” Nove godine i ”jebenog” Dana zaljubljenih, a onda sa druge imamo poplavu razularenih ljudi koji urlaju jedni drugima na uši ”Srećna Nova godinaaaaa!” i koji 14. februara idu na koncerte Ser geja Ćetkovića i kupuju čestitke i kineska srca sa ”Volim te” natpisima ili replike Vini Pua i slične beskrajne gomile sranja koje se tih dana nude na svakom koraku.

Izgleda da je sada kul biti hejter. Makar deklarativno. Ako kažeš da nešto mrziš a što voli većina, ti si automatski outsider, a to je kod ovih sa makar kojom moždanom ćelijom ubercool. Oni su too cool za mainstream (koriste puno engleskih reči u svakodnevnoj komunikaciji), a opet ne mogu da se otrgnu tom mainstreamu koji kao struja ruši sve pred sobom koji ne znaju kuda bi. Takav jedan će vam 28. decembra poslati na Wall ironičan poster o tome kako je Deda Mraz ustvari debela pijandura pedo-voajerskih sklonosti koja muči životinje, a već 1. januara pred zoru (kad se mreže ponovo osposobe) poslati srceparajuću poruku kako je presrećan što ima priliku za novi početak makar u kalendarskom smislu i očekivati da delite njegovu pijanu i histeričnu euforiju.

Nije stvar samo u praznicima poput novogodišnjih, Dana zaljubljenih, osmog marta… već u mnogim stvarima koji su naša svakodnevnica: Grand, Pink, turbo-folk, domaći TV program (svi ga mrze i svi ga gledaju), domaća muzika, političari, Fejzbuk, sneg… Gomile i gomile hejtera koji su ujedno i sledbenici. Svaka reklama je, s druge strane, dobra reklama. I onda su svi zadovoljni, i ”hejteri” i objekti tog hejta. Čim si dovoljno važan da te neko hejtuje, raste ti rejting i zauzimaš mesto u glavama tih ljudi. Zato, hejteri, pazite šta hejtujete. Zbog vaše radoznalnosti Indira Radić peva na francuskom i Ivica Dačić sedi u Vladi. Morate znati gde su vam granice.