U današnje vreme izuzetno su popularne self-help knjige i ostali mambo-džambo materijali koji zdušno zagovaraju postizanje ”uspeha”, najčešće preko noći. Zajednički imenitelj svim tim instant ”who wants to be a millionaire” filozofijama je što su pitke, jednostavne i postizanje uspeha uglavnom poistovećuju sa imanjem novca. Naravno, sve što treba da imate jesu najčešće: 1. pozitivan stav, 2. vera u sebe, 3. početni kapital (mada se to najčešće pominje među redovima, a smatra se novcem, sisama, poznanstvima ili nemanjem nimalo morala), 4. pozitivan stav i, naravno, 5. pozitivan stav. Negde tamo na sedamnaestom mestu na listi nalazi se – rad, pod uslovom da je uopšte i pomenut. To izgleda nije tako ni bitno, zar ne?
Oduvek je u mainstream literaturi bilo smeća, svakolikog. I obzrom da svaka roba ima svog kupca, sasvim je sigurno da je neko to smeće čitao. Da li kao petparačko prekraćivanje dokolice ili kao sveto pismo životne filozofije, nebitno je. Činjenica je da postoje ljudi koje te stvari kupuju, a samim tim su i otvoreni ka idejama koje te knjige promovišu. Kao što, lično, nikada ne bih kupila knjigu o kacama za kupus, tako je sasvim sigurno da neko koga ne zanima instant uspeh ne bi kupio literaturu o tome da za istu nije zainteresovan, na nekom nivou. Osim ako je nekakv istraživač, radoznalac ili sličan lakrdijaš.
Najveći problem koji postoji sa tim knjigama uopšte nije u tome što su najobičnija laž u skupom povezu. Dovoljna je promućurnost četvorogodišnjaka pa da se ubrzo ustanovi da ti ”recepti” ne piju vodu. Da nije dovoljno da se svako jutro probudite uz poklič: ”Ja ću uspeti!”, kao ni da imate pozitivan stav prema svemu, od hemoroida do… hm? kaca za kupus?
Pozitivan stav, autentičan i nadasve intiman je nešto što jeste odrednica mentalnog blagostanja. Pozitivan stav je ono što mi lično osećamo prema svetu, ljudima, stvarima, ali nikako prema svemu nabrojanom istovremeno i uvek. To je nemoguće. Pozitivan stav nije nešto što nosimo na čelu, niti je mantra koju sebi ponavljamo dok ne počnemo da verujemo u nju, ma koliko istinski NE bili uvereni u nju. Najzad, pozitivan stav nije prozak osmeh od uva do uva čak i kada starkom ugazite u baru punu vode do članka.
Dakle, ono što jeste najveći problem kod knjiga koje vas savetuju da budete superiška jeste to što promovišu potpuno pogrešne vrednosti. Što lažu narod da je dovoljno sedeti i žarko želeti, a da će dobra vila/sudbina/bog/Dule Vujošević/Pozitivan jebeni stav sve sam od sebe da odradi. Uspeh, ma kako ga definisali, je nešto na čemu se radi, za šta se žrtvuje, čemu se stremi, planira, vaga, odriče, za šta se bori, ali i uživa.
myowncrapplace 