Draga prošla ja,

tribute to Draga buduća ja

baš volim što mogu da ti se obratim i ukažem na neke stvari, iz ove perspektive kad sam mnogo pametnija… Sve dok opet malo ne porastem i shvatim da sam ustvari i tad (što mu dođe sadašnjost) bila mali tupadžija. Ali u tome je lepota života, valjda. Tako nešto. Poznajem te u dlaku i stvarno si divno dete, osim kad nisi. Zato želim da neke stvari shvatiš na vreme, pa u nekoj paralelnoj dimenziji budeš manji tupadžija nego ja. Ako veruješ u paralelne dimenzije, a trebalo bi, život bez verovanja u apstraktne i neproverljive stvari je dosadan kao čekanje u pošti. Pa da počnem da ti solim pamet, to je jedna jako zabavna stvar, malo koji odrasli će ti to priznati…

  • Nisu svi ljudi dobri. Tačnije, malo je dobrih ljudi. Većinom su glupi, dosadni, pohlepni i zli. Ali zbog ono malo dobrih i/ili pametnih i/ili zabavnih vredi živeti. Ipak, ono što za sada mogu da ti garantujem je da ćeš preživeti do 24. godine, ali uz ozbiljna karakterna oštećenja u vidu cinizma, sarkazma, ironije, napada besa i pasivne agresije. Shvatićeš već, nije ništa strašno.
  • Škola je super. Veruj mi. To prigušeno smejanje na časovima i veliki odmori su nešto najlepše što ti se sada dešava. Posle će da nestane, a zameniće ih svakodnevnica puna nekih dosadnih stvari koje odrasli moraju da rade.
  • Nisu svi koji završe fakultet pametni. Naprotiv, oni su isti oni ljudi iz prve stavke. To nije merilo pameti, već motivacije i lepih štreberskih navika. Ipak, poneki pametni ljudi mogu tamo da se nađu.
  • Država ti ne želi dobro. Naprotiv. Te čike ne znaju šta rade, oni su negativci, kao vuk iz Crvenkape ili Snežanina/Pepeljugina maćeha. Ali nisam sigurna da na kraju završe kao oni.
  • Bog ne postoji. Ali nemoj da kažeš mami da sam ti to rekla. Čika koji sedi na oblaku i brani nam da jedemo čokoladu kad nam se jede nije stvaran. Njega su ljudi izmislili da bi terali druge ljude da rade blesave stvari.
  • Zubar je zapravo kul lik. Ali doktori su ludaci, uglavnom. I boce bole, svaki put. Lažu te da neće da te boli, ali uvek ćeš dobijati neki slatkiš posle, ako ne urlaš baš do besvesti kad te vode na bocu.
  • Barbike su super. Nisu nikakva uvreda za ženski rod. I Branko Kockica je super. I Diznijevi crtaći. I Deda Mraz. I psovanje je super. Hrabro izdrži kad ti zabranjuju psovanje ili ti zbog njega prigovaraju. Neće uspeti da te od toga oduče, ne brini.
  • Mama nije uvek u pravu. Samo uglavnom. Ne baš uvek.
  • Ne brini, jednog dana imaćeš lepe obrve. I reci im da prestanu da te šišaju na kratko k’o robijaša. Neće ti se od toga progustiti kosa, ali će te mnogi ljudi do sredine puberteta oslovljavati sa ”dečko”, zbog čega ćeš čak ići i u vojsku jednog dana, ali da ne dužim, videćeš već.

I budi dobra, gledaj kako prelaziš put (prvo gledaš levo, pa desno), ne uzimaj slatkiše od nepoznatih, ne uči pačiće da rone (ne opet!) i slušaj učiteljicu, jedi boraniju i ne stavljaj nogu u  točak bicikla NIKAD VIŠE.

Advertisements