Draga prošla ja,

tribute to Draga buduća ja

baš volim što mogu da ti se obratim i ukažem na neke stvari, iz ove perspektive kad sam mnogo pametnija… Sve dok opet malo ne porastem i shvatim da sam ustvari i tad (što mu dođe sadašnjost) bila mali tupadžija. Ali u tome je lepota života, valjda. Tako nešto. Poznajem te u dlaku i stvarno si divno dete, osim kad nisi. Zato želim da neke stvari shvatiš na vreme, pa u nekoj paralelnoj dimenziji budeš manji tupadžija nego ja. Ako veruješ u paralelne dimenzije, a trebalo bi, život bez verovanja u apstraktne i neproverljive stvari je dosadan kao čekanje u pošti. Pa da počnem da ti solim pamet, to je jedna jako zabavna stvar, malo koji odrasli će ti to priznati…

• Nisu svi ljudi dobri. Tačnije, malo je dobrih ljudi. Većinom su glupi, dosadni, pohlepni i zli. Ali zbog ono malo dobrih i/ili pametnih i/ili zabavnih vredi živeti. Ipak, ono što za sada mogu da ti garantujem je da ćeš preživeti do 24. godine, ali uz ozbiljna karakterna oštećenja u vidu cinizma, sarkazma, ironije, napada besa i pasivne agresije. Shvatićeš već, nije ništa strašno.

• Škola je super. Veruj mi. To prigušeno smejanje na časovima i veliki odmori su nešto najlepše što ti se sada dešava. Posle će da nestane, a zameniće ih svakodnevnica puna nekih dosadnih stvari koje odrasli moraju da rade.

• Nisu svi koji završe fakultet pametni. Naprotiv, oni su isti oni ljudi iz prve stavke. To nije merilo pameti, već motivacije i lepih štreberskih navika. Ipak, poneki pametni ljudi mogu tamo da se nađu.

• Država ti ne želi dobro. Naprotiv. Te čike ne znaju šta rade, oni su negativci, kao vuk iz Crvenkape ili Snežanina/Pepeljugina maćeha. Ali nisam sigurna da na kraju završe kao oni.

• Bog ne postoji. Ali nemoj da kažeš mami da sam ti to rekla. Čika koji sedi na oblaku i brani nam da jedemo čokoladu kad nam se jede nije stvaran. Njega su ljudi izmislili da bi terali druge ljude da rade blesave stvari.

• Zubar je zapravo kul lik. Ali doktori su ludaci, uglavnom. I boce bole, svaki put. Lažu te da neće da te boli, ali uvek ćeš dobijati neki slatkiš posle, ako ne urlaš baš do besvesti kad te vode na bocu.

• Barbike su super. Nisu nikakva uvreda za ženski rod. I Branko Kockica je super. I Diznijevi crtaći. I Deda Mraz. I psovanje je super. Hrabro izdrži kad ti zabranjuju psovanje ili ti zbog njega prigovaraju. Neće uspeti da te od toga oduče, ne brini.

• Mama nije uvek u pravu. Samo uglavnom. Ne baš uvek.

• Ne brini, jednog dana imaćeš lepe obrve. I reci im da prestanu da te šišaju na kratko k’o robijaša. Neće ti se od toga progustiti kosa, ali će te mnogi ljudi do sredine puberteta oslovljavati sa ”dečko”, zbog čega ćeš čak ići i u vojsku jednog dana, ali da ne dužim, videćeš već.

I budi dobra, gledaj kako prelaziš put (prvo gledaš levo, pa desno), ne uzimaj slatkiše od nepoznatih, ne uči pačiće da rone (ne opet!) i slušaj učiteljicu, jedi boraniju i ne stavljaj nogu u  točak bicikla NIKAD VIŠE.

Draga buduća ja,

pišem ti u nameri da ćeš se nekada, za sto miliona godina, kad ostariš, setiti da pročitaš ovo što si pisala kad si bila dvadesetčetvorogodišnjakinja. Znaš da sad verujem da ću biti superkul baka koja će da svojim unucima prepričava zgode i dogodovštine iz mladosti, koja će imati superfantastičan smisao za humor izbrušen životnim iskustvom ili mudrošću, koja će biti otvorena ka svetu, ljudima, promenama, novinama… sve to, jašta, ako nas u međuvremenu ne strefi smak sveta koji se inače dešava svake godine… Dakle, da ih preživimo još ovoliko + punu kofu govana koje će nam život, sasvim sigurno i po pravilu servirati, i taman ćemo se obreti u dobu u kom želim da ti se obratim.

Posmatrajući pedesetogodišnjake i ove starije u svojoj okolini, sve mi je teže da poverujem da će moj mozak ostati svež i vitalan. Zato, želim da te zamolim nekoliko stvari:

• Nemoj nikada da budeš rigidna i da misliš da si samo ti, bogom dana, na ovoj planeti tako dugo, u pravu. Kako svi koji ne misle kao ti nemaju pojma.

• Nemoj, molim te, stalno da pričaš ljudima jednu te istu priču, samo sa izmenjenim objektom i subjektom. To nije kul, a niko verovatno neće imati srca da ti to spomene.

• Nemoj govoriti tinejdžerima da slušaju drekavce. To je takav kliše. Istina, sasvim je izvesno da će to biti neko teško smeće od muzike (zamisli Lady Gagu za 30-ak godina… e, takav neki užas), ali zapamti da te niko nije ništa pitao. Malo ko pita žene od 50 i više godina šta misle o aktuelnim muzičkim trendovima. Tužno, ali istinito. Pomiri se sa tim.

• Nikada, ni po koju cenu, ne pokušavaj da vratiš mladost. To se neće desiti, samo ćeš ispasti smešna ili patetična. Ne, ne stoje ti farke koje su ti stajale sa 20, ma koliko utezala guzicu. Ne, kreme koje se reklamiraju kao eliksiri mladosti obično su đubre. Starenje je prirodan, normalan proces, ne degeneracija ili bolest. Prihvati je kao deo sebe, budi u tome dostojanstvena.

• Ne okreći glavu i ne laj na sve što ne razumeš. Naravno da je svet pun novotarija i da su u određenoj (čitaj: velikoj) meri u pitanju najobičnije budalaštine. Ali, niko ne voli zvocanje ogorčene starice koju je pregazilo vreme. Ne budi takva, imaš izbor!

• Sa druge strane, ne preteruj ni sa tim da budeš in. Bakutaneri koji viču ”kul” i igraju Nintendo postoje uglavnom u filmovima. U realnom životu su prizor za plakati od smeha. Ne radi to, osim u svrhe zabave okoline.

• Ne smaraj druge svojim pričama. Jeste, imaš već 1000 godina, pa sve i da si najpametnija na svetu, nemaš pravo ljudima mlađim od sebe da držiš slovo. Njihovo je da nauče na sebi, ti im u tome popovanjem ne pomažeš. Ako ti traže pomoć, pomozi. Ali ne preuzimaj njihove jade na sebe.

• Ljudi imaju svoje razloge. Ako ih ti ne razumeš, ne znači da su oni suludi. Prihvati ih, što će verovatno biti najteži zadatak za tvoj mozak čija fleksibilnost je sada maltene na nuli.

• Čitaj, bestraga mu glava, čitaj nešto od čega se zauvek ostaje mlad. Knjige podmlađuju duh, održavaju ga vitalnim. Čitaj ono što čitaš sad, kombinuj, igraj se. Ne zapucavaj se pred TV-om, skupštinom, nedajbože, Farmom ili Velikim Bratom. Ni pod razno, bolje uđi u neku sektu, misliće ljudi da si pobenavila pod stare dane, ništa strašno, dešava se.

• Izvlači se na svoju starost – teroriši mlade da ti ustanu u autobusu, krešti i oblači se kao matora veštica, teraj malog komšiju od 7 godina da ti ide u prodavnicu, pa ga vraćaj po 6 puta kad nešto ”zaboravi”… ali samo ako te to ludački zabavlja. U suprotnom si dosadni, matori šišmiš i znaj da se većina ljudi nada da te vozač autobusa sledeći put ”neće videti”.

• Razmotri to da počneš lagano sa lakim drogama. Nemaš šta da izgubiš, zar ne, a starost ti može biti halucinogeno veselija. Ili bolje ne, jedino gore od džangrizavog bakutanera je istripovani bakutaner. Zaboravi ovaj savet.

• Pajtonovci su uvek, zapamti, uvek kul.

Budi pozdravljena i znam da si mi zahvalna što više ne pušim i što pijem mnogo čaja, upražnjavam tjelovježbu i ostale zdrave stvari. Verovatno ćeš popizdeti što ti tamo neka balavica drži bukvicu, ali hej? ako JA napravim neko life-ending sranje, tebe neće ni biti. I got the power!