Stalno je kosu vezivala tom odvratnom zelenom trakom. Bila je to jedna od onih starih krpa kojima su žene vezivale paradajz za pritke kako bi rastao pravo. Stara, ofucana, neporubljenih ivica, izbledela od sunca. Nije mogla ni da se seti odakle joj, a devojčice iz škole stalno su je zadirkivale da ima najružniju traku za kosu na svetu. Nije htela da je skine, nosila ju je čak i dok spava. Pa i u svečanim prilikama. U školi. Nedeljom kad je išla u bioskop. Zelena traka postala je deo nje.
Onda je jednog dana odlučila da je skine. Da je vreme da traku baci i nađe drugu. Više njih. Rozih, šarenih, svilenih, kakve pristaju devojčicama poput nje. Skinula je traku i bacila je u kantu za otpatke. Izašla je napolje spremna svima da pokaže da ne zavisi od jedne ružne zelene trake za kosu.
U tom trenutku, u drugom delu Univerzuma, jedna čitava planeta prestala je da postoji i nestala.
___________________________________________________________________________________________________
Kratka priča koju sam pre oko pola godine napisala na Burek forumu, a danas je stavljam ovde zbog sna koji me je podsetio na devojčicu sa odvratnom zelenom trakom.
myowncrapplace 