Top 5 gubljenja vremena na internetu

Well, svi smo svesni onih ogromnih i prosto čudesno-magičnih stvarčica vezanih za svakodnevni život, a koje su nam i te kako olakšane upotrebom interneta. ”Priključiš se i vozi”, što bi rekao Svetski Megacar. I zaista, iz udobne fotelje možemo raditi mnogo stvari: plaćati račune, čitati knjige, imati pristup ogromnom broju informacija, razgovarati sa ljudima na suprotnoj Zemljinoj hemisferi, saznati zbog čega to, dođavola, naš pas po ceo dan grize tepih, pogledati crtani film koji je zadnji put emitovan ’90-ih… i još zaista mnogo stvari. Ali, ljudi ne bi bili ljudi (već bi bili bogovi) kada ne bi i ovako u jednoj korisnoj stvari nalazili razne varijante – gubljenja vremena (a o zloupotrebi i da ne govorim). Jes’ da je taj termin ”gubljenje vremena” strogo i propisno subjektivan, ali ko nam može, za ime sveta, zabraniti da budemo subjektivni? Jer, naravno, ono što je nekome superzabavno i korisno, za druge je mlaćenje prazne slame. I vice versa…

S obzirom da sam već ihihi vremena aktivan korisnik ove privilegije savremenog doba, te uživam pogodnosti poput nalaženja najnovijeg filma i downloada istog za svega par sati, dajem sebi za pravo (a mnogo toga ja sebi dajem za pravo, kanda) da napravim neki svoj lični (dakle, strogo subjektivan i po-mojoj-meri-određen sistem) popis besmislenih stvari koje možete raditi na internetu. (Mailove tipa ”Mala, ‘ajd umukni, nemaš ti pojma” primam svakim radnim danom os 12:00 do 00:00, na adresu u profilu).

1. Facebook ~ e sad, oni koji nisu upoznati sa mojim cenjenim mišljenjem o ovom ”social networking” fenomenu, neka se vrate na sam početak bloga, pa ga izvole pročitati. Dakle, da li je slanje virtuelne slanine i gledanje u tudje slike sa zimovanja iz 2001. gubljenje vremena? Jeste. I tačka.

2. Flash igre ~ okej, nikad nisam bila fan kompljuterskih i drugih igara, ali imam i donekle razumevanje za ljude koji ih igraju. Adrenalin, radoznalost, zanimljiva tematika, takmičenje s drugim gejmerima… okej. Ali, igranje igara tipa ”stisni enter što brže možeš”, iliti, ne daj bože, igranje pokera (na šta sam, iz određenog razloga, posebice alergična) su i te kako gubljene vremena. Kao prvo, ne doprinose ama baš ničemu. I kad se igraju u novac, on je lažan. WOW zavisnike još, mukice, nekako i mogu da shvatim: ipak je to jedna vrlo komercijalizovana igra (a komercijala je uvek imala prođu, to znaju i vrapci, u suprotnom ni ne bi bila komercijala), pa možda još i ima nekog smila u tom silnom šarenilu i igranju sa ljudima širom naše bajne planete.

3. Gledanje slika golih teta ~ lepo zabašurena stavka, pod kojom se zapravo podrazumeva buljenje u sise i dupeta nekih-tamo manekenki, kojoj je baš ispala grud dok je vezivala pertlu, a tu se našlo neko zlo od novinara i to slikao. Jeste, baš… Oni koji gledaju te slike, i kojima pri tom oči iskaču (ne bih se dalje zadržavala na drugih fiziološkim reakcijama, o ne, nikako), mogu da gledaju i bale na te slike. Ali šta oni imaju od toga? Te žene verovatno nikada neće ni videti, a kamoli nešto drugo. Još mogu imati i štete – bezrazložno podizanje kriterijuma, jer on je, pobogu, sad ubeđen da njegova izabranica mora biti pljunuta Adriana Lima (primer, naravno). Dakle – besmisleno je. (Isto važi i za slike muškaraca, da se razumemo).

4. Download filmova koje nikada nećemo pogledati ~ osim ako se ne bavite unosnim biznisom skupljanja filmova, pa po ceni od 150, 200 dinara ih režete te prodajete (što je, inače, krivično delo, ali da ne cepidlačimo), ovo je i te kako gubljenje vremena. Evo, ja prva imam gro filmova koje, sigurna sam, nikada neću pogledati, ali sam ih uredno skinula, narezala, i lepo, čitko, napisala na DVD-ju koji je film u pitanju. Tu su filmovi žanrova koji mi se mogu dopasti jedino ako baš jako lupim glavu, pa mi se malo zbrkaju neke stvari. Ili, odjednom nestane i net i TV i svi mogući izvori raznorazne zabave (kao neka, je l’ te, savremena apokalipsa, šta li), pa mi jedino ostane laptip (i to, sirotan, bez adsl-a) i tih 20+ DVD-jeva, pa budem primorana da ih gledam. Do tada, eno ih kako sakupljaju prašinu tu blizu stola, ali zato mogu da se hvalim kako imam ooogrooomnu kolekciju filmova. Baš sam faca zbog toga, je l’ da?

5. Upuštanje u besmislene rasprave ~ ovo pravilo važi samo ako ste član nekog foruma, ali i ako ste u okviru bilo kakve diskusione grupe, mailing liste, bloga… dakle, čega god, gde ljudi, o nesreće, imaju pravo da iznesu svoje mišljenje. Iako, svakako, postoje i te kako konstruktivne i plodonosne diskusije, ipak ima i ogroman broj onih koje se svode samo na to ko ume više da se ”dere” (tj. da bolduje slova, da ih uveličava i boji drugom bojom), ko ume jače drugog da napada i brani svoju perspektivu. pa makar to bila i perspektiva seoskog teleta koje satim bulji u jednu te istu tarabu. Jer, ljudi na internetu su isti kao i oni u realnosti, samo im ne vidimo lice. Šta više, na interentu su često i gori, bezobrazniji, jer, ne samo da mogu lažno da se predstavljaju, već mogu da budu i prilično bezobrazni i drski, jer znaju da ih, preko monitora, ne možete klepiti po nosu onda kada to i zasluže.

Dakle, još jednom ističem, kriterijumi su subjektivni, ali i svaki od njih u određenoj meri, ali i određenom trenutku, može imati svoj smisao. Recimo, da saznate nešto o nekoj osobi, gde to možete bolje nego na Fejsbuku? Još je ta osoba mnoštvo informacija poturila ”na izvol’te”, a da pritom nije ni svesna da otkriva mnogo više nego što joj je bila namera. Ili, želite nekoga da impresionirate, a znate da voli filmove tipa ”Runaway bride”. Ništa lakše, jedan torrent, ili rapid link, kako god, i impresija je već tu! (Mada, ako želite da impresionirate osobu koja voli ovakve filmove, onda vam prvo predlažem da se zapitate da li je sa vama sve u redu).

Ali, onda kada pređu u dnevnu rutinu, kad postanu ubijanje dragocenog vremena, te samo način da se ubije dosada, e onda mi postane jasno da je internet, kao i voda i vatra (ne, ne, ne, ne neophodan za preživeti, bićemo ipak realni), nego dobar sluga, ali loš gospodar.

Advertisements