Muškarci marsovci, žene venerske, i ostala sranja

Dakle, stvar je jasna.

Muškarci su: svinje, bezosećajni skotovi, neprobirljivi seksualni manijaci, aljkavi, zainteresovani samo za fudbal i pivo, grubi, zatvoreni, sebični, nesposobni, loši slušaoci, zgodni samo za vući teške kofere.

Ima još!

Žene su: histerične, frustrirane, loši vozači, previše emocionalne, intelektualno inferiorne, te u stanju da misle samo o kozmetici i garderobi, posesivne, ljubomorne, zle, podrugljive, aseksualne, usmerene samo ka jednom cilju: zarobiti muškarca, zgodne samo za povremeni snošaj, ali samo ako će se sa prvim petlovima pokupiti iz vašeg cenjenog momačkog stana.

Jeste, to su pogledi na celokupnu m/ž problematiku – iz ugla onih koji se bave – gle čuda! istim onim poslom koja se bavila njeno Visočanstvo – Keri Bredšo! Dakle, to su patetični, neurotični ljudi, koji pišu tekstove i kolumne po ”in” časopisima (i mi stereotipe za trku imamo!). E sad, njihova motivacija za mene je nedokučiva: da li ta piskarala imaju zaista zadatak, od svojih podređenih, da pišu tekstove tipa – ”Naterajte ga da skloni svoje čarape, bićete 42% srećniji par”, ili su to pak njihovi lični naleti inspiracije, koja je nama smrtnicima (i hvala bogovima na tome) – nedokučivi.

Stereotipi su nešto što postoji od kad je sveta i veka. Oni nam pomažu da haos od podražaja iz okoline sistematizujemo u nešto što iole ima smisla. Isto tako, razlike među polovima i te kako postoje, u to nema sumnje. Ali ovakvi načini kategorizacija, koje sve više uzimaju maha među pop magazinima, nešto su što direktno vređa inteligenciju svakog živog stvora (dobro, ne svakog – tu se ne računa onaj najveći deo raspodele na Gausovoj krivoj, ali o tome ne bih, nazvaće me elitistom, a ako baš nemam sreće – i fašistom).

I ne bi to bilo ni malo strašno, da ne postoji zaista ogroman broj ljudi koji ovo gutaju! Kako? Lepo – zamislimo da izađemo na ulicu i prodajemo parčiće konca, po 2cm komad. Da li bi to neko kupovao? Ne; ako da – onda je to neko podjednako lud kao i vi, koji biste to prodavali. Dakle, svaka roba ima kupca, pa tako i ta dokona piskarala imaju svoju publiku. I šta onda ti ljudi mogu da nauče iz tog lako gutljivog štiva, koje im u samo 2 članka nedeljno mogu otkriti drevne tajne razlika među polovima? Mogu da nauče samo to da su muškarci stvorovi jednostavng algoritma, koji funkcioniše na relaciji ”pivo-snošaj-fudbal”. Dobro, lepota svakog stereotipa je upravo u tome što sadrži makar malo zrnce istine. Isto važi i za žene – ”shoping-histerisanje ”nemam šta da obučem”-trač partija preko telefona”. Opet, ima tu neke istine, ali je ima taman toliko koliko i pameti u jednom simpatičnom seoskom magaretu.

Htela sam da nastavim sa ovim tekstom, ali sam se setila da sam u PMS-u i idem sad da slomim komšiji prozor, izderem se na nedužnu prodavačicu u pekari, i kažem dečku da se tera u tri materine što mi nije kupio 101 crvenu (!) ružu, da mi ulepša jedno ovakvo teško razdoblje, u kom moji hormoni divljaju, i pretvaram se u čudovište, od koga je bolje pobeći. E, ako u nekom stereotipu ima istine, onda je to upravo ovaj!

Advertisements