Baš je lepo biti slobodan. Onako, da pričaš i radiš šta hoćeš. Dok god ne ugrožavaš drugoga. Tako nekako. Valjda je lepo. Kad budem znala, reći ću vam iz prve ruke. Za sada mogu samo da pretpostavljam.
Dakle, sloboda govora. Šta s tim? Da, stvarno, šta s tim? Možemo da pričamo i pišemo šta želimo? OK, možemo. Baš lepo.
A kako onda objašnjavate to što nijedan režimski medij (a to je 100% mejnstrim medija u Srbiji) neće da vam objavi komentar koji nije veličanje nečijeg ogromnog političkog dupeta? Ili objave one blage, tupave, probrane komentare, čisto da ispadne da cene i drugačija mišljenja. How yes no. Omiljeni su im nacionalisti i slični KOSOVO JE SRBIJA, TADIĆU UBISE!!! pacijenti. I lepo i korisno. Em su dozvolili da se o Botici kaže nešto loše, em su po ko zna koji put dokazali da u ovoj zemlji živi gomila idiota koja ne vidi dalje od sopstvene njuške, a opet misle da su najpametniji na svetu.
Ipak, ne muči mene to. Iskreno, takve sajtove više maltene da i ne posećujem. Od senzacionalizma i članaka poput ”Jedno zašećereno mudo od nosoroga na dan i celulit i zakrčene arterije su prošlost”. Mene u poslednje vreme fascinira količina ”magazina”, ”blogova”, ”novina” koje pišu tekstove koje bi i jednom prosečnom idiotu vređale inteligenciju. Sa druge strana tih portala, ubeđena sam, sede napaljene klinke od 11 do 13 godina noseći kevine (malo sutra kevine, već imaju svoje) štikle od 12 cm, pijuckaju svoju moku (od koje će im, nadam se, izrasti rep) i tripuju se da su Keri Bredšo, najveća novinarska veličina za koju su čule. One tako dele savete kako naći posao (!), kako se šminkati, kako se jebati, šta ako ti se simpatija u susednom separeu žvali sa onom kurvom iz osmog tri, kako one rade na svom kulturnom uzdizanju a svi ostali su idioti, čitaju Anabelu Basalo i znaju sve o 69 i 969 pozi, šta ako je Milica tog dana u školu došla sa istim lakom na noktima kao ti, kako nahvatati muškarca čija moždana gramaža je obrnuto proporcionalna gramaži njihovih novčanika, sefova i stomaka i tako, nažalost, dalje. ”E ‘naš šta, ja sam super, bre, mačka sam i po, luda sam, volim poeziju i Stefan Braun, otkačena sam cicimicika i ono, totalno otkidam, a prošlog vikenda sam ti jebala tipa, xoxoxo” fazon. Takve stvari neretko o sebi pišu, a nije zajebancija. Ja pitala. Kažu da je to zapravo. ”Zaljubljena u kišu, neuhvativa poput niti paučine u beskrajnom svemiru, tajanstvena muza sa dobrim sisama”, piše im u nekakvim biografijama koje ne znam iz kog razloga stoje ispod njihovih imena.
Do nedavno su se klinke slikale po bojlerima u gaćama i mrežastim čarapama, postavljale najnovije Grand hitove na svoje Fejzbuk zidove, razmenjivale ”mwa swatkice moja” poruke u ilegali svojih profila, a danas su shvatile da je na ceni ”intelekt”, pa su brže bolje izmislile svoje novinarske karijere, potpomognute činjenicom da studiraju Megatrend ili neki takav ”tata mi platio da i ja nešto studiram” fakultet, pa su se ugledale na pomenutu Keri Bredšo, one malo ”alternativije” je pljuju jer je bože moj tako nerealna (to što je u pitanju fiktivni lik iz serije ne sprečava ih da o njenoj neurotičnosti pišu traktate misleći da su time iznad cele situacije i taaako, ou maj gad, taaako pametne) i to je otprilike momenat kad je sve krenulo u krasni kurac.
Muškarci? Oni su još gori. Ili su totalno feminizirani i imaju više roze garderobe od 50% ženske populacije, pa pišu o tome koje šljokice najbolje pristaju utakmici Španija-Portugalija (ipak treba privući i pažnju muškaraca, a lisice su, znaju za moć fudbala) i kako najbolje izdepilirati prepone u kućnoj radinosti (jebeš ga, oni su sa svojim tekstovima još i najkorisniji). Druga grupacija su masturbatori koji za sebe tvrde da su pojebali sve od Triglava do Vardara, da su divlji kao rečnik Velje Ilića, vrsni jebači koji samom svojom pojavom proizvode konvulzije kod ženskog pola koji nije njihova mama.
DISCLAIMER:: Elem, na vam izuzeci: postoje muškarci koji svojom duhovitošću i inteligencijom totalno popravljaju utisak ovog polusveta od ”internet novinara” i oni su potpuno izuzeti iz ove pljuvačine. Modne blogove ovde ne ubrajam jer to nije klasično pisanje. Superpametne žene koje pišu svoje blogove takođe totalno izostavljam, one su UBER i od njih čovek može nešto i da nauči, a da se to ne odnosi na budženje sisa čarapama. Tviteraše mi takođe ne dirajte, oni su ubercool, makar oni koje ja pratim, ha! Njuz.net je takođe bog i batina, ali nema besplatnog ručka, tj. nema besplatne reklame u ovom ogavnom kapitalističkom sranju od sveta! ::
Primetih da se i mnogo poznatih novina sa tradicijom pretvorilo u gomilu smeća. Bazar, na primer, koji sam kevi kao klinka otimala iz ruku, sada je pun saveta kako pozitivan stav preliti preko salate od pasiranog kurca. Ili je oduvek bio sranje, a ja porasla, to sad ne znam da vam kažem.
Okej, dozvoljavam da i ja isto tako silujem svoje pravo na slobodu govora. Nije kao da imam neka bog zna kakva prava, pa mi ovo nije važno. Naprotiv! Ali dozvoljavam da mi se kaže da sam idiot, mentol, kreten, hejter, pička, govnar, isfrustrirana kučka jer pišem kojekakva sranja umesto da idem i kuvam ručak. To je jebena sloboda govora. Ako ja napišem tekst o umakanju muda u Nutelu za vreme posta, da onda objavim komentar koji mi kaže da sam bezbožni imbecil. Ne jednostrano, ”objavićemo samo onaj komentar koji kaže kako smo mi suuuper, jupi!”, pa onda zovu kevu i njene prijateljice da pišu maloj Ani, pardon, Keri, kako je ona super, talentovana i napredna za svoje godinice i tako je nekako baš pooosebna i zabavna. Pa već zna koja joj je omiljena aroma kondoma, gde ćeš naprednije i odlučnije omladine! Još i pišu, eeej, nisu kao onaj ološ što je po ceo dan na Fejsbuku ili kojekakvim rupetinama.
Dakle, izbora ima, nemoj da sereš. Ili da idete na sajtove ”renomiranih” ”magazina”, pa da čitate o tome kako se mononukleoza vraća u modu, da idete na B92 ili Blic gde kažu da je Oliver Dulić totalno pošten i kul lik, majke mi. Ili napravite blogenzi pa psujte državu, ljude i nema.šanse.da.ću.da.napišem.post.bez.hejta.ivice.dačića IVICU DAČIĆA jer tako smo u mogućnosti.
myowncrapplace 